Iako je od Ko­to­ra uda­lje­no sa­mo 17 ki­lo­me­ta­ra, ri­bar­sko mje­sto Bi­go­va i ovu tu­ri­stič­ku se­zo­nu do­če­ka­lo je bez vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že, pa se vo­do­snab­di­je­va­nje u 21. vi­je­ku od­vi­ja pu­tem ci­ster­ni, dok ka­na­li­za­ci­ja funk­ci­o­ni­še po prin­ci­pu sep­tič­kih ja­ma.
– Vo­dom se snab­di­je­va­mo iz ci­ster­ni, jer u Bi­go­vi ne po­sto­ji vo­do­vod­na mre­ža. Me­đu­tim, ko­tor­ski „Vo­do­vod“, ko­ji do­pre­ma vo­du za sva se­la u Gr­blju, a ne sa­mo za na­še, ne mo­že da stig­ne da pod­mi­ri sve po­tre­be mje­šta­na, bu­du­ći da vo­da još ni­je is­po­ru­če­na oni­ma ko­ji su se u ju­lu pri­ja­vi­li. Jed­na ci­ster­na vo­de od osam ku­bi­ka ko­šta osam eura, a mi je pla­ća­mo po po­volj­ni­jim ci­je­na­ma. Sa­mo­stal­no odr­ža­va­mo sep­tič­ke ja­me i tu ne­ma­mo pro­ble­ma. Pro­blem ko­ji se pro­te­že već tre­ću go­di­nu je­ste ha­va­ri­ja na ka­na­li­za­ci­o­nom si­ste­mu Ko­tor–Tra­šte, tač­ni­je fa­li 200 me­ta­ra ci­je­vi, a fe­kal­ni sa­dr­žaj se i da­lje iz­li­va u mo­re po­sred za­li­va Tra­šte, sa­op­štio je za „Dan“ Stan­ko La­za­re­vić, pred­stav­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Bi­go­va–Gla­va­ti­či­ći.
On je oci­je­nio da pri­rod­ni am­bi­jent u tom di­je­lu op­šti­ne još ni­je na­ru­šen, iako su iz­gra­đe­ni broj­ni objek­ti, dok su za či­sto mo­re za­slu­žne ja­ke mor­ske stru­je što je, uz mir ko­ji ta­mo vla­da, pra­vi ma­mac za tu­ri­ste.
U Bi­go­vi, gdje stal­no ži­vi sto­ti­nak mje­šta­na, go­sti su naj­če­šći Ru­si, ma­da ih ima ma­nje ne­go la­ni.
– Ka­pa­ci­te­ti Bi­go­ve su oko 500 kre­ve­ta i, pre­ma pri­ja­va­ma, sa­da ima ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta tu­ri­sta ma­nje ne­go la­ni. Osim dva po­sto­je­ća re­sto­ra­na, i sa­mo jed­ne pro­dav­ni­ce, ne mo­že­mo se po­hva­li­ti da smo ove go­di­ne go­ste do­če­ka­li no­vim sa­dr­ža­ji­ma – na­vo­di La­za­re­vić.
On sma­tra da bi ko­mu­nal­na hi­gi­je­na mo­gla bi­ti bo­lja, a pro­blem je u to­me što su kon­tej­ne­ri uda­lje­ni sko­ro ki­lo­me­tar od cen­tra se­la. Eki­pe Ko­mu­nal­nog odr­ža­va­ju kon­tej­ne­re, a bu­du­ći da do se­la vo­di uzak put ko­ji ni­je do­stu­pan ka­mi­o­ni­ma tog pred­u­ze­ća, mje­šta­ni pred­la­žu da se an­ga­žu­ju ma­nja vo­zi­la i u se­lu po­sta­ve ma­nje po­su­de za sme­će.
– U cen­tru se­la ne­ma­mo kon­tej­ner i baš da­nas će­mo da či­sti­mo ma­lu de­po­ni­ju ko­ja se iz tog raz­lo­ga i stvo­ri­la. Tu­ri­sti s jah­ti osta­ve ke­se sme­ća, jer su pri­mo­ra­ni ne­gdje da od­lo­že ot­pad, ne mo­gu ga vra­ća­ti na­zad. Mje­šta­ni sme­će no­se u kon­tej­ne­re. Po­sto­je dvi­je sta­ni­ce – jed­na je na po­čet­ku se­la, a dru­ga u vi­kend na­se­lju, ta­ko da kon­tej­ne­ra za­pra­vo ima do­volj­no, ali je pro­blem što su da­le­ko. Zbog to­ga sma­tra­mo da ba­rem to­kom se­zo­ne mo­ra po­sto­ja­ti ma­nji kon­tej­ner ili kan­te u cen­tru Bi­go­ve – is­ti­če La­za­re­vić.
Ni Bi­go­vu ni­je za­o­bi­šao trend pri­va­ti­za­ci­je pon­ti, zbog če­ga je MZ upu­ti­la za­htjev JP Mor­sko do­bro da se dio ri­ve, od re­sto­ra­na pre­ma vi­kend na­se­lju, spo­ji be­to­ni­ra­njem i po­sta­ne še­ta­li­šte, kao i da se po­sta­vi ra­svje­ta.
– U tom di­je­lu su sa­da ma­le pon­te ko­je se pri­va­ti­zu­ju. Ri­va je u so­lid­nom sta­nju, ma­da su i ona i mu­lo zre­li za sa­na­ci­ju, jer su ro­ni­o­ci pod­vod­no sni­mi­li ru­pe ko­je su se otvo­ri­le i sa­op­šti­li da to tre­ba hit­no sa­ni­ra­ti, kao i pri­sta­ni­šta. Tru­di­mo se sa­mi da ih odr­ža­va­mo, ali ne mo­že­mo, pa smo tra­ži­li po­moć od Mor­skog do­bra, či­ji su pred­stav­ni­ci iza­šli na li­ce mje­sta i sa­gle­da­li si­tu­a­ci­ju – ka­zao je La­za­re­vić.
On do­da­je da se zbog ne­do­stat­ka sop­stve­nih pro­sto­ri­ja, ak­ti­vi­sti mje­sne za­jed­ni­ce oku­plja­ju u pro­sto­ri­ji sta­re pro­dav­ni­ce či­ji vla­snik je pri­vat­na fir­ma.
– Pi­ta­nje je do­kad će­mo mo­ći da ko­ri­sti­mo taj pro­stor, jer je to vla­sni­štvo pred­u­ze­ća „Ju­žni Ja­dran“, ko­je je ka­sni­je ku­pi­la „Ci­jev­na ko­me­rc“. Sva­ke go­di­ne tra­ži­mo od Op­šti­ne da nam obez­bi­je­de pro­stor, na pri­mjer grad­njom ne­kog mon­ta­žnog objek­ta ko­ji bi bio pri­mje­ren am­bi­jen­tu, ali do da­nas se to ni­je re­a­li­zo­va­lo – is­ta­kao je La­za­re­vić, do­da­ju­ći da je sa­rad­nja MZ sa osta­lim mje­snim za­jed­ni­ca­ma u Gr­blju ko­rekt­na.
B.M.


Stru­je ne fa­li

Svi­je­tla tač­ka u ži­vo­tu Bi­go­ve je­ste elek­tro­snab­di­je­va­nje, pri če­mu tre­ba za­ne­ma­ri­ti krat­ko­traj­ne is­pa­de s mre­že. Po­hva­le sti­žu i na ra­čun Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra, či­jim je pro­gra­mom re­a­li­zo­va­no po­sta­vlja­nje so­lar­ne jav­ne ra­svje­te duž ce­ste. Tre­nut­no su ak­tu­el­ni ra­do­vi na ko­še­nju tra­ve i ra­sti­nja duž ma­gi­stral­nog pu­ta.
– Svi ra­do­vi ko­ji se iz­vo­de, ka­sno se re­a­li­zu­ju, jer se, pri­mje­ra ra­di, ra­sti­nje duž pu­ta za Bi­go­vu ko­si tek po­čet­kom av­gu­sta. Sma­tram da to tre­ba ra­ni­je da se ra­di jer je sa­da već ve­li­ka fre­kven­ci­ja sa­o­bra­ća­ja – sma­tra La­za­re­vić, uz pod­sje­ća­nje da u Bi­go­vi već dru­gu se­zo­nu ra­di in­fo punkt Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ko­tor.


Bo­ga­ti ri­bom

Mje­šta­ni Bi­go­ve van se­zo­ne se uglav­nom ba­ve ri­bar­stvom, uz ko­ri­šće­nje tra­di­ci­o­nal­nih ala­ta, mre­ža i pa­ran­ga­la.
– Na­še mo­re je bo­ga­to ri­bom, a lo­vi­mo sve vr­ste, od bu­kve, škr­pi­na, bar­bu­na, ora­de, zu­ba­ca, do ho­bot­ni­ce, ja­sto­ga i dru­gih. Imam stal­nog kup­ca već du­ži niz go­di­na. Pro­blem je uhva­ti­ti ri­bu, a ni­je je pro­blem pro­da­ti – ka­že La­za­re­vić.